Упокой, Господи, душу мою Иеромонах Роман

<p id="eow-description">Дођи с покајањем,
Господ је спреман да те прими
(4, 256)
Ти, коме су угодни покајници, погледај и на мене грешника. Насити ме мрвицама са велике трпезе Твоје, не дозволи да мој живот заврши у тами леве стране, и правда Твоја нека не погледа на страшне нечистоте убогости моје, тог страшног јутра када буде изречен вечни Суд.
Радост овог света је горка; тешко ономе ко се обмањује њоме! Као брод на таласима узбуркава се живот мој у невољама; сујетна радост плени га призорима задовољстава. Ти буди крманош мој, и уведи лађу моју у пристаниште Своје, тог великог јутра када буде изречен вечни Суд.
Бог воли грешника када се каје, и очима пуних суза, са уздасима и ридањем вапи к Њему: „Господе наш, избави ме огња! Молим Те, прими сузе моје убогости. Добровољно греших пред Тобом, али се добровољно и кајем."
Смело, дакле, приступи, грешниче; двери су већ отворене и спремне да те приме. Принеси Господу на жртву сузе и слободно приступи Њему. Не потребује Он дарове, нити Он гледа ко је ко. Милосрдан је према људима, и радо опрашта грехе кајућим се грешницима.
0 слободном проласку кроз митарства
и помиловању на Суду
(4, 11)
Величајући узвеличах Тебе, Господе, јер си погледао на смирење моје и ниси ме предао у руке непријатељима мојим, већ си спасао од невоље душу моју.
И сада, Владико, нека ме покрије рука Твоја, и нека дође на мене милост Твоја, јер смућена је душа моја и тугује веома, да је при исходу њеном из бедног тела овог не пресретне лукава рука противникова и не задржи у тами, због грехова учињених у животу овом у знању и незнању.
Буди милостив мени, Владико свих и свега, да не угледа душа моја мрачни призор лукавих бесова, већ нека је приме чисти и светли Анђели Твоји.
Дај славу Имену Твоме Светоме, и силом Твојом узведи мене к Божанственоме Твоме престолу.
И када будем на Суду, нека ме не ухвати рука кнеза овога света, да би ме грешног увукла у дубину адску. Но, Ти се заузми за мене и буди ми Заступник.
Помилуј, Господе, душу моју, оскврњену страстима живота овог; и ако сам у нечему, као човек, по слабости природе погрешио речју, или делом, или мишљу, - Ти, који имаш власт да отпушташ грехе, опрости ми и разреши мене, да се обретем у /месту/ свежине и покажем се пред Тобом без нечистота или скверни, беспрекоран, неупрљан; нека ме прими рука Твоја, Владико, јер си благословен у векове.</p>