Данас се у српском народу мало зна о нашим најсветијим, пре свега духовним, а онда и државотворним родитељима, Светом Симеону Мироточивом (Стефану Немањи) и Светом Равноапостолном Сави, учитељу пута који води у живот вечни и првом архиепископу српском. Можемо рећи да су нам деца и омладина духовно „осакаћена“ незнањем пуноте делања поменутих српских Светих богоугодника. Прославе Светог Саве у школама и државним институцијама често немају потпун приказ онога што су Свети Сава и његов Свети отац стварно били – православни хришћани у самој суштини. Људи окренути Богу, вечном и непролазном животу, Царству Небеском, људи дубоко морални, чисти, молитвени, људи великог подвига. Њихова духовна дела, морална начела, као и задужбине и дан данас су након 800 година најлепши украс српског рода.
Двеста година владавине Светих Немањића је златно доба српске историје. Од Светог Немање до Светог мученика Цара Уроша већину владара је Бог прославио кроз Свете мошти и чудотворењем истих благодаћу Духа Светог.
Читајући житија осталих Светих Немањића, на много места налазимо како они траже узор у Светом Симеону и Светом Сави и често у одсудним моментима за српске земље (у биткама и сл.) призивају молитвено заступништво Божијих угодника Светог Саве и Светог Симеона пред Творцем и Мајком Божјом. Зашто и данас такви духовни великани не би били узор у сваком смислу? Имамо ли ми Срби боље и веће узоре?
Године 1924. Српска књижевна задруга је објавила књигу под насловом „Старе српске биографије“ која садржи први превод са оригиналних српских рукописа из 13. века на савремени српски језик, у којој су три житија: Житије Светог Симеона од Светог Саве, Житије Светог Симеона од Светог краља Стефана Првовенчаног и Житије Светог Саве од монаха Теодосија. Житија је превео професор старословенског језика на Богословском факултету у Београду Миливоје Башић. У новој књизи „Житија Светог Симеона и Светог Саве“ су прузета житија из поменуте књиге, без професоровог „Објашњења“(предговора) на 22 странице.

Књига има посебну вредност баш због тога што је квалитетно преведена са аутентичних средњовековних рукописа житија, од којих су два света писца - Свети Сава и Свети краљ Стефан Првовенчани. Већина читалаца ће осетити како им речи житија „пријањају за душу“ и побуђују дубока унутрашња осећања, баш из разлога што су два писца Свети Божији угодници, а трећи је очигледно веома надарен и духован. Неоспорно је да добри преводи оригинала су ван „сваке класе“.
Архаично изражавање преводиоца Миливоја Башића, средњовековни стил писања и поредак у реченици дочаравају дух времена у којем су живели Свети Симеон и Свети Сава. Корист од објављивања ове књиге је и та што нас повезује са говором Србаља с краја 19. и почетком 20. века.
Ако Бог да, нека народно читање ових житија, призове молитвено заступништво Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве за српски народ пред престолом Господа нашег и Сина Божијег Исуса Христа, коме нека је слава са Оцем и Духом Светим у векове векова. Амин.

Књигу топло препоручујем вероучитељима као помоћно
средство у раду са децом у циљу проширивања знања о нашим Светим српским великанима, који ће многима послужити као духовни, морални и државотворни пример и узор за цео живот.
Наравно књига је идеална за поклон испред разних установа и институција, разним поводима (на прославама и сл.)
СВАКИ СРБИН БИ ТРЕБАО ДА ПРОЧИТА ПОМЕНУТА ЖИТИЈА, ЈЕР ОНА ЋЕ НАМ ОТКРИТИ НАШЕ СВЕТО ПОРЕКЛО, А УТВРДИТИ НАЦИОНАЛНУ И ПРАВОСЛАВНУ СВЕСТ ПОТРЕБНУ ЗА ОПСТАНАК.
Приређивач и дистрибутер: Мирослав Павловић моб.+381638126182
e-mail palomnikspc@gmail.com

Издавач књиге је „Манастир Светог Саве Српског КУВЕЖДИН“ и „Аз Буки“ из Крагујевца.
Књига има 264 стр. формата А5, укоричена тврдим корицама у пуном колору, шивена. Величина слова је 12, на благо жутом папиру, па услед тога је веома пријатна за читање.