Храм Преображења Господњег

О храме

До изградње храма на Видиковцу, насеља Видиковац и Кнежевац су били саставни делови парохије манастира Раковице. Све до почетка 1996. године, опслуживала су их тројица пароха цркве Св. апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици. Првобитнана иницијатива за градњу храма у овом насељу се јавља 1991-92. године, и потиче од предузећа „Рибокомбинат“, које је имало зграду у близини садашњег храма. Намера им је била да подигну омањи храм посвећен св. Николи, на великом насипу који је настао у време градње насеља. Предлагано је било да то буде храм полуприватног карактера, који би био предат Цркви на употребу.

Међутим, ова замисао је, иако добронамерна, била одбачена, јер би у некој даљој перспективи могло бити спорно питање власништва. Осим тога, преовладало је мишљење да насип није адекватно тло за градњу, и да је потребно изабрати тврђе тло. За цркву би у овим условима најбоље решење било да се изабере нека друга локација у близини на којој би се подигла црква у власништву СПЦ-а, као задужбина поменутог предузећа.

Screen Shot 2014-04-14 at 0.49.28

Средином 1994. године поново се актуализује идеја о градњи храма на потесу Видиковац-Петлово брдо, у жељи да се верницима овог краја обезбеди квалитетнији духовни живот. Тим поводом је у манастиру Раковици је 13. јуна 1994. године уприличен састанак Иницијативног одбора по овом питању, састављен од неколицине верника и свештеника Драгомира Убипариповића и Миленка Карана. Расправљаћући о могућим локацијама, саговорници су се сложили да је најподеснија у центру насеља, поред дечјег вртића и основне школе „Бранко Ћопић“. Убрзо затим, након посете Његове Светости Патријарха Павла, који је дошао на Видиковац и прегледао све потенцијалне локације, предат је захтев за градњу храма. Недуго затим, 25. маја 1995. године, Скупштина Града Београда је усвојила решење о додели локација за храмове на Видиковцу, Бежанијској Коси, Бањици, Крњачи и Батајници.

Међутим, ситуација око легализације овог поседа је почела да се компликује услед одуговлачења надлежних институција тграда, тако да је у међувремену локација „нападнута“ дивљом градњом. Захваљујући брзој реакцији свештенства, нелегални темељи су уклоњени. Следећи проблем настаје непосредно пред договорено освећење темеља, када дечја установа, која је у почетку била сагласна са свим одлукама (чак и да се свештенство приликом освећења служи њиховим инвентаром), одједном потпуно мења став. Наиме, решили су да се свештенству забрани улазак на посед све док се не измести ограда, изврши проширење и дограде сви објекти који су остали на плацу који се додељује цркви. Упркос настојањима свештеника Драгомира Убипариповића да се постигне неки компромис, директорка ове установе је била упорна, тако да се освећење темеља морало одложити.

У међувремену је о. Драгомир успео да издејствује да се локацији за градњу дода још 9 ари паркинг-простора са друге стране улице.

Већ у септембру исте године, свештенство почиње да развија своју мисионарску делатност, организујући веронауку за омладину и одрасле у сали поред библиотеке МЗ Видиковац. У оваквим околностима, у којима се духовни живот ове парохије почео развијати и без изграђене цркве, Иницијативни одбор за градњу храма је убрзо донео одлуку о изградњи привременог помоћног црквеног објекта, док се не стекну одговарајући услови за подизање великог храма. О. Драгомир Убипариповић је 2. октобра 1996. године осветио темеље ове привремене капеле, која је недуго затим била подигнута.

Иконостас који је краси, израђен је од храстовине према нацрту свештенства. Украшен је са 6 дуборезних медаљона и једним дуборезним крстом на Царским дверима.

У то време, ова парохија је, регулацијом манастирских парохија при храму Св. архангела Михаила, ушла у састав ИВ раковичке парохије при храму Св. апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици. Она ће се касније издвојити у засебну парохију при (будућем) храму Св. Преображења Господњег на Видиковцу.

Услед квалитетних трибина и пастирског и духовног старања свештенства, број верника се увећавао, и временом је ова капела постала живо парохијско средиште. Самим тим се и јављао проблем недостатка простора. Као гости-предавачи, на овим трибинама и часовима веронауке су се могли чути угледни свештеници, професори Богословског и других факултета, публицисти, песници, као и мисионари Православне мисионарске школе при храму Александра Невског.

Тако су, 20. новембра 1998. године формиране прва и друга парохија при новоосвештаној капели Св. Преображења Господњег, које су обухватале насеља Видиковац, Кнежевац, Петлово брдо, Лабудово брдо, Рушањ и Кијево. Сада је већ сасвим било јасно да у скорије време капелу треба да замени велики храм.

Од 2004. године се Литургије и сва богослужења служе у великом храму, који у то време још увек није био сасвим довршен. Осим редовних дневних и празничних богослужења, служени су и бројни акатисти и то: понедељком- Акатист св. архистратигу Михаилу или Акатист св. Василију Острошком Чудотворцу; средом – Акатист Српским светитељима; петком – Молебни канон Пресветој Богородици; а сваког последњег петка у месецу, за болесне, Акатист чудотворној икони Мајке Божје названој Исцелитељница.

Основан је и црвени хор маја 2004. године, састављен од парохијана храма. Хор је 2006. године издао компакт-диск са побожним песмама.

Почетком 2000. године, свештенство је покренуло и харитативну делатност под видом хришћанске заједнице Преподобна Мати Ангелина Српска. Под њеним окриљем су се повезали верници који желе да пруже помоћ са онима којима је помоћ потребна. Углавном су је сачињавале жене које су се бринуле о старима. Осим поменуте, основана је и хришћанска заједница молитвеног карактера Св. ђакон Авакум, чији су чланови посећивали светиње у земљи и имали још неке друге активности.

Сасвим је природно да овако плодну мисионарску делатност свештенства и верника храма допуни и богата издавачка делатност са преко 150 наслова. Првобитна идеја је била да се духовна литература типа „практичне веронауке“ учини доступна што ширем броју верника, тако што ће издања бити малог обима и ниских цена. Тако су, као стална издања, излазили: Празничник којим су обухваћени сви значајнији празници у једној црквеној години; Летопис, који се бави расветљавањем Православља кроз празнике; Мала веронаука намењена деци који посећују часове веронауке при храму; разни Листићи који вернике саветују у решавању практичних проблема, листић Недеље који се саставља на основу недељног Јеванђеља; Путеводитељ, намењен поклоничким путовањима… Осим ових сталних издања, публикован је и велики број акатиста, молитвеника, кратких житија, поједина отачка дела итд.

- See more at: http://preobrazenje.com/hram/#sthash.GinPupPh.dpuf

Престольные праздники

Контактная информация